Da se upoznamo… na drugačiji način…

Ukratko samo…Telo takvo kavo je, um sa svim svojim mislima, oči sa određenim pogledom na svet i svim ostalim pogledima, usta sa svim izgovorenim rečima… Sa svim svojim željama, snovima, nadama, strahovima, idejama, stavovima, sa svim svojim uspesima, greškama, propustima, vrlinama i manama…To sam JA!

Volim more, pučinu, mesečinu, sitan pesak …. volim dobre ljude; volim živoootinje; volim Australiju, Grčku; volim knjige, umetničke slike; volim pizzu, lubenicu; volim brzu, ali sigurnu vožnju; volim marketing … volim…

Ne volim interes, kompleks bilo koje vrednosti, zavist, neiskrenost, ne volim….

Božić je, a kažu valja da se nešto novo započne, i evo me… Toliko za početak, pisaću, nemam puno slobodnog vremena, ali pisaću, hoću… Ali, pre nego što ovo objavim, i zatvorim lap top,  još dve priče… jer kad kažem volim dobre ljude, i životinje -mislim…

“Dva kaluđera”

Dva kaluđera na hodočašću stigla su do gaza neke reke. Tamo su ugledali devojku u donjem rublju, koja očito nije znala šta da radi pošto je voda bila duboka, a ona nije želela da upropasti svoju odeću. Bez ikakve buke, jedan od kaluđera uprtio ju je na leđa, preneo preko reke i spustio na drugu obalu.

Kaluđeri su nastavili svojim putem. Međutim, posle jednog sata hodanja, onaj drugi počeo je da prigovara: – Sigurno nije dobro da dotakneš ženu. To je potpuno u suprotnosti sa zabranom bliskog kontakta sa ženama. Kako si mogao da uradiš nešto što se kosi sa monaškim pravilima?

Kaluđer koji je devojku preneo preko reke nije odgovarao. Nastavio je mirno da hoda dok konačno nije primetio: – Ostavio sam je pored reke još pre sat vremena. Zašto je ti još uvek nosiš ?

Irmgard Šlegl, Mudrost majstora Zena


“Usluga sa osmehom”

Neki čovek uputio je pismo jednom malom hotelu u gradu na srednjem zapadu, koji je nameravao da poseti tokom odmora. Glasilo je:

Veoma bih voleo da sa sobom  povedem i svoga psa. On je veoma negovan i lepo vaspitan pas. Da li ste spremni da mi dopustite da noću spava u mojoj sobi?

Odmah je od vlasnika hotela primio odgovor, u kome kaže:

“Vodim ovaj hotel već dugi niz godina. Za sve to vreme, nikada mi nijedan pas nije ukrao peškir, posteljinu, srebrno posuđe, niti sliku sa zida.

Nikada nijednog psa nisam morao da izbacujem usred noći iz hotela zato što je pijan ili se ne ponaša pristojno. Nikad mi se nije desilo da pas pobegne, a da ne plati hotelski račun.

Prema tome, vaš pas je stvarno dobrodošao u moj hotel. A, ako vaš pas može da garantuje za vas, i vi ste isto tako dobrodošli.”

Karl Albrext i Ron Zenke, Service America

Advertisements

5 thoughts on “Da se upoznamo… na drugačiji način…

  1. Draga,

    želim ti puno uspeha u blogerskim vodama 🙂
    Nadam se da ćeš biti mnogooo vrednija i istrajnija od mene 😉

    • Biću istrajna to sigurno, samo kontinuitet je bitan, al zbog obima posla to teško postižem.. Inače sinoć sam u Podgorici sa mužem čitala Raštanj i vrištala od smeha 🙂

      Pozdrav!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s